30. АПРИЛ – ДАН АПОТЕКАРСТВА У СРБИЈИ

Зачеци   српске  медицине и фармације  се  поклапају  са  периодом   оснивања   првих средњовековних српских болница у Хиландару, Студеници и Дечанима, а први писани траг да је у Београду постојала апотека потиче из 17. века и забележен је у капиталном делу H. Schelenz-a (1904) „Историја фармације“.У овом делу се наводи да је још 1661. године у Београду постојала једна апотека, али о томе нема подробнијих података.

Прилику да отвори прву апотеку у Београду добио је маг.фарм. Матеј Ивановић. Иако је он први дипломирани фармацеут који је радио у Београду и који слови за родоначелника српске модерне фармације, о њему се врло мало зна. Ова апотека из које су се лековима снабдевали становници Београда, али и целе Србије, а касније и неке новоотворене апотеке, почела је да ради 30. априла 1830. године. Налазила се поред кафане ,,Знак питања“, преко пута Саборне цркве, у тадашњој Дубровачкој улици, сада Улица краља Петра. На овом месту Фармацеутско друштво Србије поставило је спомен-плочу 1955. Апотека је касније више пута мењала име, власника и локацију, да би по завршетку Другог светског рата постала друштвена својина у оквиру новоформираног Апотекарског предузећа Београд.

Међутим, апотека је још једном 1964. године пресељена и то у Кнез Михаилову улицу бр. 27, где се и данас налази. Била је то једина апотека у Србији где је могао да се добије тачан и исправан лек. Била је сведок и носилац историјско-културних догађаја, али и место где су многе значајне личности српске фармације имале част и прилику да стичу искуства.

Наша апотека – „Мр Матеј Ивановић“  “ – представља један од  најзначајнијих живих споменике београдске и српске фармације.

Slika Matej 1