Mikotoksini - opasnost koja vreba iz plesni

Mikotoksini - opasnost koja vreba iz plesni

Mikotoksini (od grč. Reči mikes - gljiva itokikon - otrov) su sekundarni produkti ili poluprodukti nastali u procesu metabolizma plesni.

Otrovni su i imaju negativne biološke posledice na ljude i životinje.

Plesni proizvode ove otrove tokom svog boravka u hrani namenjenoj ljudima ili životinjama.

Razmnožavaju se u uslovima njima najpovoljnije temperature i vlage.

Što je veća vlažnost, razvoj plesni je brži.

Otkriće mikotoksina

Štetni efekti hrane s plesnima otkriveni su još u Kini, pre najmanje 5000 godina.

Međutim, nije svaka plesan otrovna, jer mikotoksine ne proizvode sve plesni.

Zasad se zna da stotinjak vrsta plesni proizvodi ove otrovne produkte, a poznato je više od 300 vrsta mikotoksina različitih nivoa štetnosti.

Toksini gljivica počeli su se ozbiljno proučavati tek pre pedesetak godina, nakon što je 1960. godine u Engleskoj zabeležena smrt velikog broja puradi.

Otkriveno je da se u smeši hrane od kikirikija kojom je purad hranjena nastanila gljivica koja proizvodi hemijski spoj kasnije nazvan aflatoksin, koji je danas najpoznatiji od svih mikotoksina.

Akutne i hronične mikotoksikoze

Mikotoksini mogu imati imaju karcinogena, mutagena, imunotoksična i teratogena svojstva. Ljudi i životinje najčešće su izloženi mikotoksinima putem kontaminirane hrane.

Bolesti uzrokovane mikotoksinima javljaju se u akutnom ili hroničnom obliku i nazivaju se mikotoksikoze. Akutne mikotoksikoze očituju se jasno izraženim simptomima trovanja, čak i smrću.

Hronične kontaminiraju organizam na duže razdoblje uzrokujući bolesti kao što su karcinomi, teški poremećaji hormonskog sistema, problemi imunog sistema, ciroza jetre i oštećenja bubrega. Takođe je moguće da izazovu pobačaj.

Mikotoksini se mogu godinama nagomilavati u organizmu u masnom tkivu, mlečnim žlezdama, mišićima i kostima.

Vrste mikotoksina

Plesni koje proizvode ove otrove najčešće se javljaju u žitaricama i stočnoj hrani.

Aflatoksini

Dele se na više podvrsta, najopasniji su od svih mikotoksina. Razvijaju se među žitaricama i orašastim plodovima. Preko stočne hrane, mogu doći u mleko i mlečne proizvode.

Uzrokuju bezvoljnost, mršavljenje, smanjenu elastičnost krvnih sudova i unutrašnja krvarenja, neurološke poremećaje, ozbiljne promene probavnog sistema - proliv, povraćanje, grčeve; crevna krvarenja; unutrašnje edeme; krvarenja bubrega; žuticu; oštećenja i karcinom jetre.

Okratoksin A

Javlja se u žitaricama, kafi i grožđu.

Uzrokuje probleme u urinarnom sistemu i oštećenja bubrega, ai ima kancerogeno delovanje.

Trihoteceni

Obuhvataju mnogo podvrsta, a najčešće se otkrivaju u pšenici, kukuruzu, zobi i ječmu.

Uzrokuju negativne promene u celom telu, na primer osipe na koži; stvaraju ozbiljne poteškoće s disanjem i krvarenje iz pluća; napadaju nervni sistem, manifestirajući se glavoboljama, drhtavicom, slabom koordinacijom pokreta i depresijom.

Zearalenon

Najčešće je prisutan u kukuruzu, ali iu pšenici, pirinču, soji, ječmu i prosu.

Izaziva preuranjeni pubertet kod dece i razne probleme reproduktivnih organa, uključujući neplodnost.

Kako dospevaju u ljudski organizam

Čovek unosi toksine gljivica u telo preko biljne hrane (žitarice, orašasto voće) i životinjskih proizvoda, na primer kravljeg mleka.

Smatra se da je oko 30% svetske proizvodnje žitarica više ili manje zagađeno mikotoksinima. Stočna hrana takođe može sadržati ove otrove.

Namirnice najizloženije razvoju plesni:

Kako se odbraniti od mikotoksina

Mikotoksini mogu nastati u svim fazama obrade namirnica - pre žetve, tokom žetve, za vreme skladištenja ili prerade.

U procesu proizvodnje hrane njihov se razvoj može sprečiti raznim metodama, no nijedan postupak nije efikasan za uništavanje već nastale plesni.

Nije ju moguće uspešno uklanjati vodom, odnosno pranjem, a otporna je i na kuvanje i prženje.

Ipak, postoji rešenje za eliminaciju toksina. Za tu svrhu koriste se sredstva zvana adsorbens, koji privlače molekule mikotoksina i uklanjaju ih iz organizma.

Ovaj proces moguće je postići jedino u digestivnom traktu. Na taj se način sprečava resorpcija u krvotok te se velika količina mikotoksina stolicom eliminiše iz organizma.

Najpoznatiji adsorbens su zelena glina i zeolit. Adsorbens uzimaju se nakon obroka kako bi vezali mikotoksine i izbacili ih iz tela.

Prirodni antioksidansi takođe mogu biti korisni u borbi protiv opasne plesni.Dokazano je i da beli luk umanjuje nepovoljne efekte mikotoksina.

U cilju preventive, preporučljivo je kupovati samo sveže, domaće namirnice.

Uzmite u obzir da zapakovane namirnice imaju manju mogućnost razvoja plesni naspram rinfuznih žitarica, orašastih plodova i suvog voća.